http://www.srpski-nacional.com/vesti.php?id=3244
Nemate pojma!

Redakcija Srpskog Nacionala primila je pismo uvaženog americkog istoricara Rejmonda Kenta, koje je on u otvorenoj formi uputio ambasadi SAD u Beogradu. Pismo se tice dogadaja u Srebrenici i odnosa službenika americke ambasade prema ovom dogadaju. Srpski Nacional prenosi delove ovog pisma: Jedanaestog juna 2005. prisustvovali ste konferenciji u Beogradu. Tema razgovora je bila "Srebrenica - Izvan opravdane sumnje". Preko Centra za humanitarno pravo organizovali su ih ono što zovemo "aktivisti za ljudska prava", od kojih je najpoznatija Nataša Kandic, kojoj ste odali znacajno priznanje. U svom uvodnom govoru rekli ste da "kako se približavamo obeležavanju godišnjice masakra u Srebrenici, pravo je vreme da se prisetimo šta se sve dogodilo pre deset godina". Vi ste kritikovali grupu studenata završne godine Pravnog fakulteta u Beogradu zbog pokušaja da se baci sumnja na zlocine u Srebrenici. Optužili ste ih za "propagiranje opasno neodgovornog mita", samo da bi se "opravdali ratni zlocini pocinjeni tamo". Kao što ce se videti iz daljeg teksta, vaše ocene su cisto politicke prirode i nisu zasnovane na ekstenzivnom istraživanju onoga što se dogodilo u Srebrenici. Prikazivanjem cuvenog video-snimka jedino se efikasno podstice širenje mržnje medu Srbima u SAD i ostalim evropskim zemljama i još se bolje utvrduje odavno uvreženo osecanje antisrpskog rasizma. Teško da je "tajna" da su se smaknuca dešavala u Srebrenici i ja sam ubeden da bi samo mali broj ljudi u Srbiji porekao da se tamo ništa nije dogodilo. Postoje dva osnovna problema u temeljima svake diskusije o Srebrenici. Prvo, ukupan broj tela koji je pronaden u okolini Srebrenice se krece oko 2.000 i, cak i uz pomoc najmodernijih forenzickih metoda, nije moguce utvrditi da li su u pitanju Bosanci pravoslavne ili islamske veroispovesti. U svom govoru nigde niste spomenuli paravojnog komandanta Srebrenice, koji je redovno harao okolnim selima, nastanjenim hrišcanskim Srbima, još od samog izbijanja bratoubilackog rata u Bosni. Iako broj baš nije sasvim tacan, negde izmedu 1.800 i 3.000 bosanskih Srba sistematski je ubio komandant po imenu Naser Oric. Ali, pretpostavimo da su navedene cifre od 8.000 za muslimane i 3.000 za Srbe tacne, da li to zaista cini kakvu razliku za vaše moralno, unutrašnje bice, buduci da obe, jednako vredne prezira, predstavljaju broj ubijenih i obezglavljenih civila. Postoje dve osnovne razlike izmedu dva dogadaja. Jedna, koja se gotovo nikad ne spominje u pristojnom okruženju i koja, zapravo, ide u korist Srba i generala Mladica, "najtraženijeg ratnog zlocinca". Žene, decu i starce Mladic je poslao u oblasti koje su bile pod kontrolom bosanskih muslimana. Oric je samo ubijao Srbe na prostacki nacin. On je ponosno pokazivao svoje video-snimke Srba odsecenih glava. Iz nekog cudnog razloga ovi snimci nikako da stignu do zapadnih medija, preko muslimanskih "aktivista za ljudska prava"? Kao covek koji se bavi istorijom kako bi zaradio za život, ja sam obavezan da pozovem na posmatranje dokaza. Otkriveno je da se 3.003 imena, koja se pojavljuju na listi "mrtvih i nestalih" muškaraca iz Srebrenice, takode pojavilo na glasackim listicima na poslednjim izborima u Bosni. Ono što ja, u stvari, hocu da kažem jeste da je pitanje broja žrtava i dalje prilicno otvoreno, kao i to kako su srebrenicki muškarci ubijeni u julu 1995, bežeci kroz šume okružene tenkovima Drinskog korpusa, platili svojim životima. Šuma se nalazila u okruženju tenkova Drinskog korpusa koji su pucali nasumice. Umesto da prihvate ponudu Mladica i predaju se i budu tretirani kao ratni zarobljenici, oni su pobegli. Tenkovi, njihove velikokalibarske cevi i njihovi komandanti, "videli" su samo poraženog neprijatelja kako beži i baca naoružanje. Verovatno je najveci deo ubijenih u Srebrenici završio na ovaj nacin, a ne u masovnim egzekucijama. Mogao bih da se upustim i u dublju analizu vaših ocena, ali cu se ovde zaustaviti. Bice mi zadovoljstvo da vam izadem u susret ako budete želeli civilizovanu diskusiju sa mnom, po mogucnosti u pisanom obliku. Veliki pozdrav Rejmond K. Kent Penzionisani profesor istorije, Univerzitet u Kaliforniji Berkely, Ca. 94720