http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/K05032701.shtml

Arheolozi koji istražuju lokalitet Viminacijuma kod Kostolca ogorceni zbog napisa u štampi

Ometamo satiranje kulturnog nasledja

Proturane su cak i price o "atomskom lobiju", tacnije da se pod kupolama koje su podignute nad iskopanim objektima grade atomske centrale, naravno - u saradnji s Amerikancima
Viminacijum kod Kostolca jedino je anticko arheološko nalazište na svetu koje još nije potpuno otkriveno i gde prakticno ništa od bogate ponude lokaliteta nije predstavljeno javnosti, a da pritom nad njim nije niklo savremeno naselje. Vec decenijama na njemu radi ekipa Arheološkog instituta iz Beograda.

Povodom napisa u štampi koji su doveli u sumnju nadležnost i kvalitet rada arheologa, reporter Glasa posetio je lokalitet.
- Flaša piva u turskom Efesu košta i više od deset evra. To je, u stvari, cena pogleda na anticki grad. Glad za kulturom ce se sigurno pokazati u 21. veku i država bi trebalo da shvati da od rada arheologa može da ubere profit. Inace, profitiraju jedino pljackaši i arheološka mafija - pocinje razgovor Miomir Korac, rukovodilac projekta Viminacijum.

Prema njegovim recima, nekome ne odgovara što je ekipa Instituta stalno prisutna na Viminacijumu i što su saradnjom sa JP Površinski kopovi "Kostolac" i požarevackim muzejom u velikoj meri zaustavljene pljacke vrednih antickih nalaza. Kulturno naslede rimske provincije Gornje Mezije (ciji je glavni grad bio Viminacijum) meri se milionima evra.

U mauzoleju imperatora Hostilijana koji je, prema zapisima istoricara Zosima, umro baš u Viminacijumu, 2003. godine, pronadeno je dvadesetak zlatnih predmeta. Kako je rekao Korac, samo jedan od njih mogao bi isplatiti sva istraživanja vezana za mauzolej.

Akvadukt

Vodu za svakodnevnu upotrebu Rimljani su dovodili sa cak deset kilometara udaljenosti, i to ne iz preke potrebe jer je Dunav na pet minuta hoda odatle, vec zato što su za svoje potrebe želeli cistu izvorsku vodu.
Otkriven je i akvadukt kojim je voda doticala sa udaljenih brda i na osnovu toga utvrden hemijski sastav vode koju su Rimljani koristili i koliko je otprilike ljudi nastanjivalo Viminacijum. U samom gradu i vojnom logoru odmah izvan bedema obitavalo je oko 30.000 ljudi, što je u ono vreme bio veoma veliki broj za svaki grad koji nije Rim.

S druge strane, "divlji arheolozi" donedavno su razvlacili kulturnu baštinu kako se kome prohtelo. Gotovo svi svinjci i štale u okolini ozidani su rimskom opekom koju su meštani plugovima izvlacili na površinu i koja leži razbacana svud po oranicama, a nestalim nalazima daleko vrednijim od cigle ne zna se ni približan broj.

- Na Internetu možete pronaci ponude citavih zbirki rimskih novcica ukradenih s Viminacijuma. Recimo, ako narucite 10.000 neocišcenih novcica, možete da ih pazarite za smešnu sumu od 0,6 evra po komadu - kaže Korac i dodaje da, iako pljackaši nanose ogromnu materijalnu štetu lokalitetu i državi, to još nije najveci problem.

Arheološka mafija ustrojena je kao i svaka druga, sa bosovima, posrednicima i operativcima. Potonji su zaduženi za pretraživanje terena, a to rade detektorima metala, pošto preoru lokalitet plugovima za "riglovanje". Ti plugovi zadiru i do jedan i po metar pod zemlju i lome sve što usput zakace. Tako su stradale gradske kapije, grobnice i anticka kupatila, keramicke posude, skulpture i predmeti od stakla.

Traktorom i plugom, u zimu 2003. godine, "riglovan" je prostor oko antickog amfiteatra koji još nije iskopan i uništeni su neki od mermernih stubova i sedišta. Zbog toga su privedeni meštani obližnjeg sela Drmna (Vladimir Nikolic, Aleksandar Vasic, Smiljan Grujic, Sladan Peric, Zoran Stokic, Živorad i Gradica Damnjanovic), na celu s predsednikom mesne zajednice Goranom Grujicem, koji je na kraju i priznao delo.

U svetu, profitabilnost ilegalnog prometa antikviteta odmah je iza trgovine drogom, oružjem i ljudima. U Srbiji, suzbijanje ove vrste kriminala ceka na bolja vremena. Jedina strategija zaštite donedavno je bila "odbrana cutanjem". Otkrica nisu, ili su prezentovana javnosti u najmanjoj meri, da bi se lopovi bar pomucili prilikom traženja.

- To više nije slucaj - nastavlja Korac - Sada smo organizovali cuvarsku službu, koju finansira JP Površinski kopovi i koja je budna 24 casa, tako da "riglovanja" lokaliteta više nema. Ranije su pljackaši to radili gotovo javno, u pratnji bodigarda naoružanih pištoljima.

Kako kaže, to i jeste trn u oku nekome. U medijima je cak pisano da arheolozi pripadaju "atomskom lobiju", tacnije da se pod kupolama koje su podignute nad iskopanim objektima grade atomske centrale, naravno - u saradnji s Amerikancima.

- To su ordinarne gluposti - ogorcen je Korac - Saradujemo s americkim kolegama, svake godine dolaze studenti odande, ali naravno da ne gradimo atomske centrale. Možda je nekome cudna oprema koju smo dobili uz njihovu pomoc, kao što su georadari koji nam umnogome olakšavaju istraživanje. Neukima to možda i lici na opremu za fabriku atomskih bombi, ne znam...

Slicne tekstove u medijima, o lošoj saradnji, atomskom lobiju i problemima koje stvaraju arheolozi, za Glas su demantovali i direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Dragan Jacanovic, kao i Dragoljub Lakovic, generalni direktor JP Površinski kopovi "Kostolac".

Podno grejanje postojalo još u starom veku

Vojni logor nalazio se do same severne gradske kapije, nazvane Porta pretorija, koja je jedina otkopana od citavog gradskog bedema. Severna kapija ima dva poplocana izlaza, izmedu kojih je, ispod nivoa puta, smeštena kloaka - kanal za odvod vode iz grada. Južno od kapije je locirana i komandatura vojnog garnizona koja još ceka na iskopavanje.
Nedaleko odatle su terme, rimska javna kupatila, cije iskopavanje je trajalo svega jedan mesec, zbog primene nove tehnologije koja je arheolozima uštedela cetiri-pet godina rada. Georadarima, koji funkcionišu po principu slicnom ultrazvuku, snimljeni su obrisi termi ispod zemlje i tacno odredena dubina do koje se sme kopati mašinski. Gradene su u više navrata; kako su Rimljani uvecavali svoje neimarske veštine, terme su bile sve lepše i funkcionalnije. Do kraja su cak imale i "podno grejanje" u kadama - posebna ložišta zagrevala su opeku smeštenu ispod dna bazena.


Hostilijanov mauzolej

Obrise gradevina, ulica, trgova i rimskog akvadukta u Viminacijumu otkrilo je još prvo Srpsko arheološko društvo, osnovano 1884. godine. Na ovom lokalitetu sedamdesetih godina prošlog veka pronadeno je 13.000 grobova sa više od 30.000 predmeta, razvrstanih u više od hiljadu tipova. Medu gotovo sedam stotina srebrnih i zlatnih predmeta, nadeno je više desetina unikata.
Poslednje veliko otkrice je mauzolej imperatora Hostilijana. Prema recima Miomira Koraca, iako je mauzolej izgraden za njega, u njemu ima i starijih grobnica, kao i nekih koje su podignute kasnije, u cetvrtom veku. Sarkofag koji se smatra Hostilijanovim najveci je i najbogatije opremljen, tako da nema sumnje da su u njemu posmrtni ostaci veoma znacajne osobe. Ako je na tom prostoru sahranjen car, neminovno je da postoji i palata u kojoj je obitavao sa svojom svitom. Bude li sve teklo po planu arheologa, i ona ce biti uskoro locirana.


Tekst i foto: Dragoljub Stojkovic